Историја парохије

Српска православна црква Светог Јована Крститеља налази се у улици Dale 20 у Дапту. Она је духовни дом српске православне заједнице Волонгонга и Илаваре. Ово је прича о томе како ју је подигла мала група досељеника, испричана на основу записа саме парохије и сећања људи који су то проживели.

Почеци, 1960.

После Другог светског рата многи Срби населили су се у Волонгонгу. Као и хиљаде других досељеника у Илавару, дошли су због посла: мушкарци углавном у челичану BHP у Порт Кембли, а многе жене у фабрику одеће Bonds. Крајем четрдесетих и током педесетих година у граду је расла српска заједница, а са њом и жеља за сопственом црквом. За Србе је Православна црква увек била једина сталност у бурној историји, и заједница је желела место где ће се вера, језик и традиција преносити даље.

Дана 27. марта 1960. мала група људи се окупила и основала Српску православну црквено-школску општину Светог Јована Крститеља. За првог председника изабран је Драгољуб Стефановић, а парохија је формално основана следеће, 1961. године.

Прве године, шездесете

Првих година заједница није имала своју цркву. прота Душан Поповић једном месечно је долазио из своје парохије у Канбери да служи литургију, у почетку у салама изнајмљеним за тај дан. Затим је грчка православна заједница великодушно отворила своју цркву у улици Stewart у Волонгонгу за српске литургије, венчања и крштења, и српске породице у Волонгонгу први пут су могле да се венчају и крсте децу код српског свештеника у свом граду.

Током шездесетих и почетком седамдесетих заједница је расла, а њени чланови су од својих плата одвајали новац за земљиште за цркву.

Улица Dale, 1974. до 1977.

Дана 27. децембра 1974. епископ Николај поставио је о. Мирослава Поповића на парохију. Као и многи његови парохијани, и он је радио у челичани BHP, и са управним одбором почео је да тражи земљиште.

У априлу 1976. заједница је купила 2,5 акра земље у улици Dale у Дапту за 48.000 долара. На том земљишту црква стоји и данас. Уз земљиште је била приземна кућа од две јединице: једна је претворена у капелу, а у другој су живели о. Мирослав и његова породица. Капела је освећена 28. јуна 1976, на Видовдан. Српски народ Волонгонга први пут је имао своју цркву на свом земљишту, а породице које су за то штеделе затим су ручно крчиле шибље око ње.

Заједница је подигла салу пре цркве. Сала је могла одмах да се користи за службе, славе и прославе, док би црква у византијском стилу захтевала године рада и много више новца. Ископавање је почело у јануару 1977, а месец дана касније епископ Николај освештао је темеље уз српско свештенство, делегацију Грчке православне цркве и градоначелника Волонгонга. Сала је освећена 17. децембра 1977, мање од годину дана после почетка радова. Коштала је 60.000 долара, а сваки сат рада дали су добровољци. На освећењу је играла прва фолклорна група парохије.

Подизање цркве, 1978. до 1986.

У мају 1978. у Дапто је дошао млади свештеник, о. Љупко Ћубриловић, који је недавно завршио Српску православну богословију у Сремским Карловцима. Први пут је био у посети у јуну 1977. Епископ Николај рукоположио га је 16. априла 1978. у капели у Дапту, а две недеље касније, са 24 године, добио је парохију и преузео је од о. Мирослава 14. маја 1978. Један од његових првих потеза било је покретање фонда за изградњу цркве, а парохија га је подржала на годишњој скупштини те године. Док се црква градила, о. Љупко је такође радио у челичани BHP.

Дана 6. фебруара 1982, на општој скупштини у сали, у присуству епископа Василија, о. Љупка, председника Љубомира Злојутра и 49 чланова, парохија је одлучила да гради цркву. Епископ Василије освештао је темеље 12. јуна 1982, уз делегације српских цркава из Сиднеја, Рути Хила, Воривуда и Канбере и градоначелника Волонгонга. Прву свету литургију у новој цркви служили су 20. маја 1984. о. Милорад Лончар и о. Љупко, а 17. новембра 1985. парохија је обележила 25 година своје црквене општине.

Више фотографија погледајте у галерији подизања цркве и галерији прве литургије.

Дана 5. октобра 1986. људи из целог Новог Јужног Велса дошли су на освећење цркве, које су извршили епископи Николај, Василије и Лонгин. Цркву су подигли добровољци: Саво Ћосић водио је градњу од почетка до краја и дао 700 неплаћених сати рада, а Миле Регулић 670. Коло српских сестара приложило је 22.000 долара за иконостас. Имена свих који су дали своје време и новац исписана су на главном улазу у цркву.

Господин Бошко Тешановић био је кум цркве, заједно са својом супругом Маром. Био је највећи појединачни дародавац цркве и један од њених највећих подржавалаца, и управо је он довео о. Љупка у Аустралију.

Више фотографија погледајте у галерији освећења.

Раст парохије

Рад није стао са освећењем. Наредних година парохија је проширила салу и подигла школу и канцеларију за своју добротворну делатност и смештај. Купила је суседно земљиште и на њему направила фудбалски терен и дечије игралиште; игралиште је плаћено акцијом прикупљања средстава коју су водиле жене парохије, а отворено је 2. фебруара 2004.

Између 2006. и 2010. црква је проширена, а првобитна црква од цигле омалтерисана. Добровољци су радили са скела око трема, звоника и зидова, а трем је добио нови кров. До септембра 2010. црква је добила крем фасаду коју има и данас. Погледајте галерију проширења и малтерисања и цркву и двориште 2010.

Током 2011. и 2012. сала је поново проширена, свлачионицама и новим простором за роштиљ позади. Радови на темељима почели су у августу 2011, а зграда је завршена до средине 2012. (галерија свлачионица и простора за роштиљ). Током 2017. и 2018. парохија је у дворишту подигла малу канцеларију и спремиште, а сала је обојена у крем боју да би одговарала цркви (галерија канцеларије и спремишта). Најскорије, 2026. године, парохија је обновила проширени део цркве.

Прославе годишњица

Дана 12. септембра 2010. парохија је прославила 50 година своје црквене општине, литургијом у цркви и прославом у сали под великим транспарентом „50“, уз фолклор деце парохије (галерија 50 година).

Дана 22. јула 2018. парохија је обележила 40 година службе о. Љупка Ћубриловића архијерејском светом литургијом и ручком у сали, уз говоре, поклоне, хор и торту „40“ (галерија 40 година о. Љупка).

Парохија данас

Недељна света литургија је обично у 9 сати, а црквени календар наводи службе и празнике. Коло српских сестара и фолклорна група „Равна гора“, која је 2005. обележила 30 година, и даље су у средишту парохијског живота. Сваког петка увече од 18:30 у сали су фолклор, српски језик и веронаука, а сваког уторка ту се окупља пензионерско друштво. Парох је о. Никола Ковачевић.

Четрдесет година касније

Четрдесет година после освећења, следећи пројекат парохије је осликавање фресака у цркви, за шта ће тражити подршку заједнице. Како стоји у говору за годишњицу, нада је да се ово место и даље гради и чува, са истом вером, великодушношћу и заједничким духом, за генерације које долазе.

Хронологија

• Крај четрдесетих и педесете: српски досељеници насељавају се у Волонгонгу, многи раде у челичани BHP и фабрици одеће Bonds.
• 27. март 1960: основана је Српска православна црквено-школска општина Светог Јована Крститеља; први председник је Драгољуб Стефановић.
• 1961: парохија је формално основана.
• Шездесете: литургије у изнајмљеним салама, затим у грчкој православној цркви у улици Stewart; једном месечно служи о. Душан Поповић из Канбере.
• 27. децембар 1974: епископ Николај поставља о. Мирослава Поповића на парохију.
• Април 1976: за 48.000 долара купљено је 2,5 акра земље у улици Dale у Дапту.
• 28. јун 1976: освећена је капела, на Видовдан.
• Јануар 1977: почињу радови на сали.
• Фебруар 1977: освећени су темељи сале.
• 17. децембар 1977: освећена је сала; коштала је 60.000 долара, сав рад дали су добровољци.
• 16. април 1978: о. Љупко Ћубриловић рукоположен је у капели у Дапту.
• 14. мај 1978: о. Љупко преузима парохију и покреће фонд за изградњу цркве.
• 6. фебруар 1982: парохија одлучује да гради цркву; председник је Љубомир Злојутро.
• 12. јун 1982: освећени су темељи цркве.
• 20. мај 1984: прва света литургија у новој цркви.
• 17. новембар 1985: 25 година црквене општине.
• 5. октобар 1986: цркву освећују епископи Николај, Василије и Лонгин.
• После 1986: сала је проширена; подигнути су школа, канцеларија за добротворни рад и смештај и фудбалски терен.
• 2. фебруар 2004: на суседном земљишту отворено је дечије игралиште.
• 2006. до 2010: црква је проширена и омалтерисана.
• 12. септембар 2010: 50 година црквене општине.
• Август 2011. до 2012: сали су додате свлачионице и простор за роштиљ.
• 2017. до 2018: подигнути су мала канцеларија и спремиште; сала је обојена у крем боју.
• 22. јул 2018: 40 година службе о. Љупка.
• 2026: обновљен је проширени део цркве.
• 15. новембар 2026: 40 година од освећења и 65 година од оснивања парохије. Погледајте догађај годишњице.